Brige - mentalne, vitalne i fizičke -
postoje. Ali, od nas zavisi da li ćemo ih
prihvatiti ili odbaciti. Ako svoje brige
nosimo u sebi, to znači da smo se dodatno
opteretili i da umanjujemo svoju sposobnost.
Ispravan pristup je da um uvek učinimo
mirnim, tihim i smirenim. Ako možemo da
imamo miran um, možemo najbrže da trčimo
prema cilju.
Hajde da budemo praktični. Da li dobijate
bilo kakvu dobrobit od svojih briga? Ne,
Samo mučite sebe. Na primer, mnogi roditelji
brinu za svoju decu. Prirodno je da se o
deci razmišlja sa pažnjom, ali ako brinete
dan i noć, sama ta briga postaje nebožanska
sila u vašem životu.
Treba da sebe uverite da, još samo pre nekoliko godina, deca uopšte
nisu postojala u vašem životu. Ona su kao
cveće koje ste ubrali sa drveta. Nećete ih
zadržati zauvek. Svojim možemo smatrati samo
one stvari koje trajno ostaju sa nama. Treba
da osetite da ste ih dali Svevišnjem, i da
je On preuzeo odgovornost za njihove živote.
Na taj način možete da se ubedite da ne
brinete o njima. Vi ste sto posto odgovorni
da ponudite dobru volju svojoj deci, koja su
najbliža i najdraža vašem srcu. Ali, da se
brinete za njih, uopšte ne pomaže.
Mi brinemo zato što ne znamo šta će se
dogoditi sutra, pa čak ni kroz nekoliko
minuta. Trebalo bi, međutim,
da osetimo da samo Bog zna šta je najbolje
za nas. On će učiniti ono što je najbolje za
nas u Svoj odabrani Čas. Ako možemo da
osetimo da smo mi instrumenti, a da je On
taj koji čini, nećemo se brinuti.
Postoji velika razlika između strepnje i
opreznosti. To su dve različite dinamičke
energije. Strepeći, vi uvek brinete o
drugima, poredeći se sa njima, ili se
pitajući možete li ispuniti njihova
očekivanja. Ali, sa opreznošću, vi naprosto
želite da uradite stvari najbolje što možete.
Postoji priličan broj stvari koje možete
učiniti kad vas napadne strepnja. Na primer,
ako trčite u trci, pokušajte da osetite da
ste jedini trkač u trci. Pre nego što ispale
startni pištolj, ne mislite o drugima.
Mislite jedino da ćete trčati najbrže što
možete. Na taj način ne može biti strepnje.
Ako nastupate pred publikom, osetite da vas
sluša samo jedna osoba, i da je ta osoba
dete od samo dve godine. To je ljudski način
da se prevaziđe strepnja. Božanski način je
da zamislite Svevišnjeg pravo pred sobom.
Ako vidite Svevišnjeg i osećate da ste vi
takođe Svevišnji, kako se jedan Svevišnji
može plašiti drugog Svevišnjeg? Ako se
poklonite Svevišnjem unutar svake osobe u
publici, istog trenutka ćete postati jedno
sa svakim pojedinačno i nećete se plašiti.
Možete se otarasiti strepnje na kratko time
što ćete je ignorisati, ali ako želite da je
se trajno otarasite, treba da u nju unesete
svedost. U početku, ako možete
da ubedite svoj um da strepnja ne postoji,
doživećete privremeno olakšanje. Ako ste
makar i jedan dan slobodni od strepnje,
postići ćete nešto. Ali, trajnog
zadovoljstva ne može biti sve dok ne
prosvedite strepnju.
